OBLAST A
1 |
Jedinica za rad je: |
|
| a) džul [J] | ||
| b) volt [V] | ||
| c) amper [A] | ||
| d) om [Ω] |
2 |
Električna struja nastaje pod uticajem: |
|
| a) razlike električnih potencijala između dve tačke | ||
| b) gravitacione sile | ||
| c) otpornosti provodnika | ||
| d) kretanja neutrona |
3 |
Kojim slovom se označava električna struja? |
|
| a) A | ||
| b) I | ||
| c) U | ||
| d) C |
4 |
Koji je od navedenih materijala izolator? |
|
| a) Gvožđe | ||
| b) Aluminijum | ||
| c) Teflon | ||
| d) Bakar |
5 |
Koji je od navedenih materijala poluprovodnik? |
|
| a) Srebro | ||
| b) Silicijum | ||
| c) Drvo | ||
| d) Polimer |
6 |
Kako nazivamo sposobnost provodnika da se suprotstavlja toku električne struje? |
|
| a) Električno trenje | ||
| b) Električni napon | ||
| c) Električna otpornost | ||
| d) Električni protok |
7 |
Koji zakon opisuje vezu između napona, struje i otpora u električnim kolima ? |
|
| a) Kirhofov zakon | ||
| b) Omov zakon | ||
| c) Džulov zakon | ||
| d) Pravilo 'desne ruke' |
8 |
Imamo sinusni naizmenicni napon sa efektivnim naponom Uef = 100V. Koliku vršnu vrednost ima napon? |
|
| a) 220 V | ||
| b) 200 V | ||
| c) 150 V | ||
| d) 141 V |
9 |
Šta su signali? |
|
| a) Signali su prirodna bogatstva. | ||
| b) Signali su nosioci informacija. | ||
| c) Signale ne možemo definisati. | ||
| d) Signali su komunikacijski kanali. |
10 |
Kakve su fazne razmere između naizmenicne struje i napona na idealnom kondenzatoru? |
|
| a) Struja zaostaje za naponom za 180 stepeni. | ||
| b) Struja zaostaje za naponom za 90 stepeni. | ||
| c) Struja prethodi naponu za 90 stepeni. | ||
| d) Struja i napon su u fazi. |
11 |
Da li se kapacitivnost kondenzatora menja sa temperaturom? |
|
| a) Ne, kapacitivnost je fiksna. | ||
| b) Ne, inace bi imali velikih problema pri projektovanju veza. | ||
| c) Da, jer dielektrik sa promenom temperature menja osobine. | ||
| d) Da, samo kod elektrolitskih kondenzatora. |
12 |
Da li možemo tranzistor upotrebiti kao okidac (triger)? |
|
| a) Ne, tranzistori se upotrebljavaju samo u pojačavačima. | ||
| b) Da, to je jedan od mogucih nacina upotrebe tranzistora. | ||
| c) Ne, kao okidac upotrebljavamo diode. | ||
| d) Da, smo ako je tranzistor sa efektom polja (FET). |
13 |
Kojom elektrodom kod MOSFET-a uticemo na velicinu struje između izvora i odvoda? |
|
| a) bazom | ||
| b) substratom | ||
| c) vratima | ||
| d) emiterom |
14 |
Koja je glavna karakteristika digitalnih integrisanih kola? |
|
| a) Digitalna integrisana kola se manje upotrebljavaju od analognih integrisanih kola. | ||
| b) Digitalna integrisana kola poznaju samo dva logicna stanja. | ||
| c) Digitalna integrirsna kola su dosta manja od analognih, i zato su cenjenija. | ||
| d) Digitalna integrisana kola su najprimernija za izradu linearnih pojacavackih stepena. |
15 |
Serijski povežemo tri otpornika: R1=5 Ω, R2=10 Ω, R3=20 Ω. Koliki je ukupan otpor ? |
|
| a) 15 Ω | ||
| b) 25 Ω | ||
| c) 35 Ω | ||
| d) 45 Ω |
16 |
Koja od sledecih tvrdnji kod paralelne veze otpornika nije tacna? |
|
| a) Napon na svim otpornicima je isti. | ||
| b) Ukupan otpor je manji od najmanjeg u kombinaciji. | ||
| c) Jacina struje u pojedinim otpornicima obrnuto je proporcionalna njihovim otporima. | ||
| d) Ukupan otpor je jednak zbiru pojedinih otpora. |
17 |
Paralelno povežemo dva otpornika po 100 oma. Koliki je ukupan otpor? |
|
| a) 200 Ω | ||
| b) 100 Ω | ||
| c) 50 Ω | ||
| d) 25 Ω |
18 |
Šta prikazuje slika? |
|
 |
||
| a) Paralelno oscialtorno kolo. | ||
| b) Serijsko oscilatorno kolo. | ||
| c) Niskopropusni filter. | ||
| d) Visokopropusni filter. | ||
19 |
Šta prikazuje slika? |
|
 |
||
| a) Nepropusni filter. | ||
| b) Propusni filter. | ||
| c) Niskopropusni filter. | ||
| d) Visokopropusni filter. | ||
20 |
Koje elektronske sklopove upotrebljavamo kao izvore radio-frekvencijskih (RF) signala? |
|
| a) Detektore. | ||
| b) Stabilizatore napona. | ||
| c) Elektricne oscilatore i RF sintetizatore. | ||
| d) Niskofrekventne pojačavače. |
21 |
Želimo da napravimo direktni digitalni sintetizator za frekvencije do 10 MHz. Kolika mora biti najmanja frekvencija (teoretski), da možemo tačno pretvoriti digitalni signal u analogni? |
|
| a) 5 MHz. | ||
| b) 10 MHz. | ||
| c) 20 MHz. | ||
| d) 100 MHz. |
22 |
Kolika je širina snopa zracenja antene prikazane na slici? |
|
 |
||
| a) 30 stepeni. | ||
| b) 60 stepeni. | ||
| c) 90 stepeni. | ||
| d) 120 stepeni. | ||
23 |
Trap je rezonantni element koji se upotrebljava kod antena za rad na više frekvencijskih opsega. Šta u elektricnom smislu predstavlja trap? |
|
| a) Trap je serijsko oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima veliku otpornost | ||
| b) Trap je paralelno oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima veliku otpornost | ||
| c) Trap je serijsko oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima malu otpornost | ||
| d) Trap je paralelno oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima malu otpornost |
24 |
Kakvog su oblika elementi delta loop antene? |
|
| a) Kvadratnog | ||
| b) Okruglog | ||
| c) Trouglastog | ||
| d) Pravougaonog |
25 |
Vod dužine 1/4 talasne dužine ima karakteristicnu impedansu 50 Ω. Jedan kraj voda zakljucimo impedansom 100 Ω. Koliku impedansu dobijamo na drugom kraju voda? |
|
| a) 10 Ω | ||
| b) 25 Ω | ||
| c) 50 Ω | ||
| d) 75 Ω |
26 |
Šta moramo uraditi da bi 300 Ω napojni vod prikljucili na predajnik koji ima izlaz 50 Ω ? |
|
| a) To ne možemo uraditi. | ||
| b) Ništa, jer nije bitno kolika je impedansa voda. | ||
| c) Između antenskog voda i predajnika postavimo prilagođenje koje prilagođava izlaznu impedansu predajnika na impedansu voda. | ||
| d) Paralelno napojnom vodu vežemo otpornik od 50 oma. |
27 |
Jedinica za merenje elektricne snage je: |
|
| a) volt | ||
| b) vat | ||
| c) amper | ||
| d) om |
28 |
Želimo izmeriti struju kroz opterecenje. Ampermetar prikljucimo: |
|
| a) serijski opterecenju. | ||
| b) umesto opterecenja. | ||
| c) paralelno opterecenju. | ||
| d) nije bitno kako ce mo prikljuciti voltmetar. |
29 |
Oblik naponskog signala vidimo: |
|
| a) osciloskopom. | ||
| b) frekvencmetrom. | ||
| c) GRID-DIP metrom. | ||
| d) Leherevim vodom. |
OBLAST B
1 |
Kako se pravilno speluje znak UV9QA? |
menu_book |
| a) Uniform Victor Nine Quebec Alpha. | ||
| b) United Victoria Nine Queen America. | ||
| c) Uniform Victor Nine Queen America. | ||
| d) United Victoria Nine Quebec Alpha. |
2 |
Kako se pravilno speluje znak TU9Y? |
menu_book |
| a) Tetovo Uzice Devet Ipsilon. | ||
| b) Timok Uzice Devet Ipsilon. | ||
| c) Timok Uzice Devetka Ipsilon. | ||
| d) Tango Uzice Devet Jenki. |
3 |
Kako se pravilno speluje znak WV0I? |
menu_book |
| a) Duplo ve Valjevo Nula iks. | ||
| b) Duplo ve Valjevo Nula Igalo. | ||
| c) Duplo ve Valjevo Nula Indjija. | ||
| d) Viski Valjevo Nula Istra. |
4 |
Kako ce nam stanica sa, kojom imamo vezu, potvrditi da je sve u redu primila? |
menu_book |
| a) K | ||
| b) R | ||
| c) PSE | ||
| d) DX |
5 |
Sta je kodeks RMZO? |
menu_book |
| a) Kodeks radioamatera za rad u takmicenjima. | ||
| b) Kodeks lepog ponasanja na radioamaterskim frekvencijama. | ||
| c) Kodeks aktivnosti radioamatera u nesrecama i opasnostima. | ||
| d) Zbirka pravila za radioamaterske diplome. |
6 |
Da li sme nas radio-amater operator ucestvovati, u inostranim mrezama za opasnost? |
menu_book |
| a) Ne, nikako. | ||
| b) Da. | ||
| c) Ne, osim ako ga za to ne ovlasti predsednik radio kluba. | ||
| d) Ne, osim ako dobije odobrenje SRJ. |
7 |
Signal `SOS`je: |
menu_book |
| a) medjunarodni signal za kraj veze u radiotelegrafiji. | ||
| b) medjunarodni signal za opasnost u radiotelegrafiji. | ||
| c) signal, koji daje radio-far pred pocetak predaje. | ||
| d) medjunarodni signal za opasnost u radiofoniji. |
8 |
Koja od navedenih stanica radi iz Srbije? |
menu_book |
| a) YU/LZ1BA | ||
| b) DF2UU | ||
| c) OE6AAZ/YV | ||
| d) JU6YU |
9 |
Koja od navedenih stanica radi iz Srbije? |
menu_book |
| a) YU/OK1EE | ||
| b) I5/S59A | ||
| c) JU2AA | ||
| d) SM/SP3NOR/P |
10 |
Iz koje je drzave stanica OM3IM? |
menu_book |
| a) Iz Ceske | ||
| b) Iz Slovacke | ||
| c) Iz Austrije | ||
| d) Iz Finske |
11 |
Iz koje je drzave stanica Z30JG? |
menu_book |
| a) Iz Bugarske | ||
| b) Iz Slovacke | ||
| c) Iz Makedonije | ||
| d) Iz Rumunije |
12 |
Koji je deo, od navedenih delova, 10-metarskog opsega namenjen iskljucivo za veze telegrafijom? |
menu_book |
| a) 28000 kHz - 28050 kHz. | ||
| b) 28050 kHz - 28150 kHz. | ||
| c) 28190 kHz - 28225 kHz. | ||
| d) 29510 kHz - 29700 kHz. |
13 |
Koji deo 2-metarskog opsega je u Srbiji namenjen radio-amaterima? |
menu_book |
| a) 144.000 MHz - 148.000 MHz. | ||
| b) 144.150 MHz - 146.150 MHz. | ||
| c) 144.000 MHz - 146.000 MHz. | ||
| d) 140.000 MHz - 148.000 MHz. |
14 |
Kojom snagom mogu raditi operatori II klase na frekvenciji 144.200 MHz? |
menu_book |
| a) 25 W. | ||
| b) 50 W. | ||
| c) 100 W. | ||
| d) 750 W. |
15 |
Frekvencija simpleksnog kanala S23 (nova oznaka V46) je: |
menu_book |
| a) 145.525 MHz. | ||
| b) 145.575 MHz. | ||
| c) 145.500 MHz. | ||
| d) 145.300 MHz. |
OBLAST C
1 |
Od koje godine je SRS članica IARU ? |
menu_book |
| a) 1946. | ||
| b) 1990. | ||
| c) SRS nije članica IARU. | ||
| d) 1952. |
2 |
Kako je medjunarodnim pravilnikom (ITU Radio Regulations) definisana amaterska radio stanica? |
menu_book |
| a) To je radio stanica, namenjena za licnu upotrebu. Upotrebljavaju je mladi za zabavu, kao i vozaci kamiona, da skrate vreme za dugackih putovanja. | ||
| b) Amaterska radio stanica je radio stanica u amaterskoj sluzbi, namenjena za medjusobno komuniciranje, samoobrazovanje i tehnicno usavrsavanje radioamatera iskljucivo iz licnih potreba, bez materijalnih koristi i imaju za to polozen ispit. | ||
| c) Amaterska radio stanica je stanica slabog kvaliteta (neprofesionalna), koju su napravili radioamateri sami. | ||
| d) Amaterska radio stanica je svaka CB stanica. |
3 |
Da li medjunarodni propisi predvidjaju ispit znanja Morzeovih znakova kao obavezni deo ispita za radio-amatera? |
menu_book |
| a) Da. U svakom slucaju je obavezno znanje Morzeovih znakova. | ||
| b) Ne, osim ukoliko radio-amater hoce da radi Morzeovom telegrafijom koristeci amatersku radio-stanicu. | ||
| c) Medjunarodni propisi o tome nista ne govore. | ||
| d) Da, u slucaju da se radio stanica koristi na brodu. |
4 |
Ko u Srbiji izdaje dozvole za rad amaterskih radio-stanica? |
menu_book |
| a) Savez radioamatera Srbije. | ||
| b) Ministarstvo za telekomunikacije. | ||
| c) Republicka agencija za telekomunikacije. | ||
| d) Ministrstvo za unutrasnje poslove, a za strance Ministrstvo za inostrane poslove. |
5 |
Koji podatak nije obavezno upisati u dnevnik amaterske radio stanice? |
menu_book |
| a) Frekventni opseg. | ||
| b) Poivni znak stanice sa kojom je veza uspostavljena. | ||
| c) Opis sagovornikove radio stanice. | ||
| d) Datum. |
6 |
Koji podatak nije obavezno upisati u dnevnik amaterske radio stanice? |
menu_book |
| a) Vreme pocetka veze. | ||
| b) Pozivni znak korespondenta. | ||
| c) Podatke o prijemu QSL karte. | ||
| d) Frekventni opseg. |
7 |
Na kojem delu 30-metarskog opsega je dozvoljen rad radio-amaterima I klase? |
menu_book |
| a) Radio-amaterima B klase nije dozvoljen rad na 30-metarskom opsegu. | ||
| b) 10000 kHz - 10140 kHz. | ||
| c) 10100 kHz - 10150 kHz. | ||
| d) 10100 kHz - 10040 kHz. |
8 |
Koji deo 17-metarskog opsega je namenjen za veze fonijom? |
menu_book |
| a) 18110 kHz - 18200 kHz. | ||
| b) 18068 kHz - 18168 kHz. | ||
| c) 18111 kHz - 18168 kHz. | ||
| d) 18068 kHz - 18100 kHz. |
9 |
Kojom snagom je dozvoljen rad radio-amaterima I klase na frekvenciji 24901 kHz? |
menu_book |
| a) 100 W. | ||
| b) 250 W. | ||
| c) 300 W. | ||
| d) 1500 W. |
10 |
Kojom snagom mogu raditi operatori na frekvenciji 432.850 MHz? |
menu_book |
| a) 25 W. | ||
| b) 50 W. | ||
| c) 100 W. | ||
| d) Na toj frekvenciji ne smeju raditi, jer je namenjena za radio farove. |
11 |
Kako se oznacava kvalitet tona signala po RST sistemu? |
menu_book |
| a) Sa brojevima od 0 do 9. | ||
| b) Sa brojevima od 1 do 9. | ||
| c) Sa brojevima od 0 do 5. | ||
| d) Sa brojevima od 1 do 5. |
12 |
U kojem RST raportu je razumljivost signala najbolja? |
menu_book |
| a) 379. | ||
| b) 559. | ||
| c) 499. | ||
| d) 449. |
13 |
Kako radio-amateri oznacavaju kvalitet signala u foniji? |
menu_book |
| a) Sa tri cifre. | ||
| b) Sa dve cifre. | ||
| c) Sa QRK i brojem. | ||
| d) Sa QRM i brojem. |
14 |
Kako je međunarodnim pravilnikom (ITU Radio Regulations) definisana amaterska služba (Amateur Service)? |
menu_book |
| a) Amaterska služba je služba, koju organizuju amateri za svoje potrebe. | ||
| b) Amaterska služba je služba koja deluje u sastavu državnog organa nadležnog za rad radio-amatera. | ||
| c) Takva služba je definisana pod pojmom fiksne službe. | ||
| d) Amaterska služba je neprofitna služba radio-veza koja je namenjena isključivo za obuku pojedinaca, za ostvarivanje međusobnih radio-veza između radio-amatera ili za tehnička istraživanja radio-amatera, pri čemu je radio-amater ovlašćeno fizičko lice za korišćenje amaterske stanice koje se bavi radio-tehnikom iz sopstvenih pobuda i na nekomercijalnoj osnovi. |
15 |
Da li su u Srbiji propisani frekvencijski opsezi i snage predajnika koje smeju upotrebljavati radio-amateri? |
menu_book |
| a) U Srbiji su propisani frekvencijski opsezi i snage predajnika koje smeju upotrebljavati radio-amateri, u skladu sa klasom radio-amatera | ||
| b) U Srbiji nema propisa koji regulisu podelu frekvencijskih opsega za radio-amatere | ||
| c) U Srbiji radio-amateri smeju upotrebljavati bilo koji frekvencijski opseg pod uslovom da ne ometaju prijem radio i TV prijemnika | ||
| d) U Srbiji postoje propisi koji previše zalaze u lične slobode radio-amatera pa ih nije potrebno poštovati |