OBLAST A
1 |
Najmanji deo materije se naziva: |
menu_book |
| a) atom | ||
| b) molekul | ||
| c) elektron | ||
| d) proton |
2 |
1A je jednak: |
|
| a) 10000 mA | ||
| b) 0,01 kA | ||
| c) 100 mA | ||
| d) 0,001 kA |
3 |
Kolika je talasna duzina elektromagnetnog talasa frekvencije 30 MHz? |
|
| a) 10 km. | ||
| b) 1 km. | ||
| c) 10 m. | ||
| d) 1 m. |
4 |
Šta su signali? |
|
| a) Signali su prirodna bogatstva. | ||
| b) Signali su nosioci informacija. | ||
| c) Signale ne možemo definisati. | ||
| d) Signali su komunikacijski kanali. |
5 |
Signal, koji nema sinusni oblik, možemo objasniti kao: |
|
| a) signal sinusnog oblika | ||
| b) signal pravougaonog oblika. | ||
| c) zbir sinusnih signala razlicitih amplituda i frekvencija. | ||
| d) zbir više jednakih sinusnih signala. |
6 |
Nosilac modulisemo informacijskim signalom sirine 10 kHz. Kolika je sirina opsega rezultirajuceg DSB signala? |
|
| a) 100 kHz. | ||
| b) 40 kHz. | ||
| c) 20 kHz. | ||
| d) 10 kHz. |
7 |
Kojom oznakom se oznacava pojacanje ili slabljenje signala? |
|
| a) Volt (V). | ||
| b) Farad (F). | ||
| c) Decibel (dB). | ||
| d) Frekvencija (f). |
8 |
Šta predstavlja simbol? |
|
 |
||
| a) Zavojnica sa jezgrom. | ||
| b) Transformator. | ||
| c) Dve vazdusne zavojnice, jedna pokraj druge. | ||
| d) Dve zavojnice u metalnom kucistu, koje sprecava međusobni uticaj jedne na drugu. | ||
9 |
Kakve su fazne razmere između naizmenicne struje i napona na idealnom kondenzatoru? |
|
| a) Struja zaostaje za naponom za 180 stepeni. | ||
| b) Struja zaostaje za naponom za 90 stepeni. | ||
| c) Struja prethodi naponu za 90 stepeni. | ||
| d) Struja i napon su u fazi. |
10 |
Da li možemo tranzistor upotrebiti kao okidac (triger)? |
|
| a) Ne, tranzistori se upotrebljavaju samo u pojačavačima. | ||
| b) Da, to je jedan od mogucih nacina upotrebe tranzistora. | ||
| c) Ne, kao okidac upotrebljavamo diode. | ||
| d) Da, smo ako je tranzistor sa efektom polja (FET). |
11 |
Koja je glavna karakteristika digitalnih integrisanih kola? |
|
| a) Digitalna integrisana kola se manje upotrebljavaju od analognih integrisanih kola. | ||
| b) Digitalna integrisana kola poznaju samo dva logicna stanja. | ||
| c) Digitalna integrirsna kola su dosta manja od analognih, i zato su cenjenija. | ||
| d) Digitalna integrisana kola su najprimernija za izradu linearnih pojacavackih stepena. |
12 |
Paralelno povežemo dva otpornika po 40 Ω. Koliki je ukupan otpor? |
|
| a) 5 Ω | ||
| b) 10 Ω | ||
| c) 20 Ω | ||
| d) 100 Ω |
13 |
Koji se sklop najcesce upotrebljava za punotalasno ispravljanje? |
|
| a) Dioda. | ||
| b) Transformator. | ||
| c) Grecov most. | ||
| d) Zener dioda. |
14 |
Koje elektronske sklopove upotrebljavamo kao izvore radio-frekvencijskih (RF) signala? |
|
| a) Detektore. | ||
| b) Stabilizatore napona. | ||
| c) Elektricne oscilatore i RF sintetizatore. | ||
| d) Niskofrekventne pojačavače. |
15 |
Šta upotrebljavamo kao oscilatorno kolo u kristalnom oscilatoru? |
|
| a) LC oscilatorno kolo | ||
| b) Kvarcni kristal | ||
| c) Klatno | ||
| d) Nema pravila |
16 |
Imamo PLL sintetizator. Referentna frekvencija je 100 kHz, programirani delitelj je postavljen tako, da deli sa 128. Kolika je izlazna frekvencija? |
|
| a) 0.128 MHz. | ||
| b) 1.28 Mhz. | ||
| c) 12.8 MHz. | ||
| d) 128 MHz. |
17 |
Šta pokazuje slika? |
|
 |
||
| a) Jednostavan SSB predajnik. | ||
| b) Jednostavan CW predajnik. | ||
| c) Jednostavan FM predajnik. | ||
| d) Varnicar. | ||
18 |
Da li pojačavači FM signala rade u C klasi? |
|
| a) Da. | ||
| b) Ne, jer su previse nelinearni. | ||
| c) Samo u slucaju kada se amplituda FM signala ne menja prebrzo. | ||
| d) Ne, jer imaju premali koeficijent iskoriscenja. |
19 |
Koji je odnos napred-nazad kod antene sa sledecim dijagramom zracenja? |
|
 |
||
| a) 10 dB. | ||
| b) 20 dB. | ||
| c) 3 dB. | ||
| d) 0 dB. | ||
20 |
Trap je rezonantni element koji se upotrebljava kod antena za rad na više frekvencijskih opsega. Šta u elektricnom smislu predstavlja trap? |
|
| a) Trap je serijsko oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima veliku otpornost | ||
| b) Trap je paralelno oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima veliku otpornost | ||
| c) Trap je serijsko oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima malu otpornost | ||
| d) Trap je paralelno oscilatorno kolo koje u rezonanciji ima malu otpornost |
21 |
Vatmetrom izmerimo snagu na pocetku i na kraju koaksijalnog voda. Ustanovimo da je snaga na pocetku 10 W, a na kraju 5 W. Koliko je slabljenje voda? |
|
| a) 2 dB. | ||
| b) 3 dB. | ||
| c) 4 dB. | ||
| d) 5 dB. |
22 |
Vod dužine 1/4 talasne dužine ima karakteristicnu impedansu 50 Ω. Jedan kraj voda zakljucimo impedansom 100 Ω. Koliku impedansu dobijamo na drugom kraju voda? |
|
| a) 10 Ω | ||
| b) 25 Ω | ||
| c) 50 Ω | ||
| d) 75 Ω |
23 |
Da li možemo koristiti komade napojnih vodova kao elemente za prilagođenje? |
|
| a) Ne, napajni vod se koristi samo za napajanje antene | ||
| b) Ne, jer nema smisla upotrebljavati napojne vodove u tu svrhu. | ||
| c) Da, samo kada je u pitanju simetricni vod sa vazdusnom izolacijom. | ||
| d) Da. |
24 |
Koji element može nadoknaditi 1/4 talasne dužine voda koji je na jednom kraju zatvoren? |
|
| a) Paralelno oscilatorno kolo. | ||
| b) Zavojnica. | ||
| c) Kondenzator. | ||
| d) Serijsko oscilatorno kolo. |
25 |
Jedinica za elektricni napon je: |
|
| a) amper. | ||
| b) om. | ||
| c) farad. | ||
| d) volt. |
26 |
Želimo izmeriti napon na opterecenju, voltmetar priključujemo: |
|
| a) serijski opterecenju | ||
| b) umesto opterecenja | ||
| c) paralelno opterecenju | ||
| d) nije bitno kako ce mo prikljuciti voltmetar |
27 |
Želimo izmeriti napon baterije. Koji instrument je za merenje je najprimerniji? |
|
| a) Ampermetar. | ||
| b) Voltmetar. | ||
| c) Vatmetar. | ||
| d) Ommetar. |
28 |
Kako ce mo prosiriti merno podrucje za merenje napona na instrumentu sa okretnom zavojnicom? |
|
| a) Tako, da paralelno vežemo otpornik. | ||
| b) Tako, da serijski vežemo otpornik. | ||
| c) Tako, da krajeve zavojnice kratko spojimo. | ||
| d) Merno podrucje ne možemo prosiriti. |
29 |
Koji sklop je sastavni deo osciloskopa? |
|
| a) Frekvencijski diskriminator. | ||
| b) Mesac. | ||
| c) DSB modulator. | ||
| d) Generator vremenske baze. |
30 |
Šta moramo uciniti da bi se izbegla pojava parazitnih oscilacija? |
|
| a) Parazitne oscilacije se ne mogu izbeći | ||
| b) Da bi mogucnost nastanka parazitnih oscilacija smanjili na minimum, mora se obratiti pažnja na pravilnu izradu predajnika, pojačavaca i antena | ||
| c) Da bi se zaštitili od nastanka parazitnih oscilacija potrebno je prijemnik pažljivo podesiti | ||
| d) Parazitne oscilacije se mogu izbeci ukoliko su predajna i prijemna antena što više udaljene jedna od druge |
OBLAST B
1 |
Koja skracenica oznacava radioteleprinter? |
menu_book |
| a) CW. | ||
| b) RTTY. | ||
| c) TTY. | ||
| d) SSTV. |
2 |
Koje su frekvencije preporucene za aktiviranje mreze RMZO? |
menu_book |
| a) 144.500 MHz, 438.500 MHz in 3500 kHz. | ||
| b) 145.500 MHz, 433.500 MHz, svi repetitori na teritoriji SRJ i 3700 kHz. | ||
| c) 14.350 MHz, 21.350 MHz in 1296.350 MHz. | ||
| d) Bilo koja frekvencija. |
3 |
Iz koje je drzave stanica 9H3WA? |
menu_book |
| a) Malta | ||
| b) Slovacka | ||
| c) Kuvajt | ||
| d) Wasington |
4 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Turskoj? |
menu_book |
| a) TR | ||
| b) TA | ||
| c) TU | ||
| d) T9 |
5 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Indiji? |
menu_book |
| a) IN | ||
| b) VU | ||
| c) I | ||
| d) AP |
6 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Holandiji? |
menu_book |
| a) HL | ||
| b) PA | ||
| c) F | ||
| d) NL |
7 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Belgiji? |
menu_book |
| a) B | ||
| b) ON | ||
| c) EA | ||
| d) OZ |
8 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Danskoj? |
menu_book |
| a) DA | ||
| b) DK | ||
| c) OZ | ||
| d) ON |
9 |
U kojoj se zoni, po ITU podeli, nalazi Srbija? |
menu_book |
| a) 1. | ||
| b) 15. | ||
| c) 28. | ||
| d) 14. |
10 |
Na kojem delu 20-metarskog opsega je dozvoljen rad radio-amaterima II klase? |
menu_book |
| a) Radio-amaterima II klase nije dozvoljen rad na 20-metarskom opsegu. | ||
| b) 14050 kHz - 14150 kHz. | ||
| c) 14100 kHz - 14350 kHz. | ||
| d) 14000 kHz - 14350 kHz. |
11 |
Izlazna frekvencija repetitora R0 (nova oznaka RV48) je: |
menu_book |
| a) 145.600 MHz. | ||
| b) 145.000 MHz. | ||
| c) 145.125 MHz. | ||
| d) 145.775 MHz. |
12 |
Na kom od nevedenih delova 70-centimetrskog opsega NE smeju raditi operateri II klase? |
menu_book |
| a) 434.981 MHz - 438.000 MHz. | ||
| b) 432.150 MHz - 432.500 MHz. | ||
| c) 432.000 MHz - 432.150 MHz. | ||
| d) 432.500 MHz - 432.600 MHz. |
13 |
Koji frekventni opseg oznacava skracenica MF? |
menu_book |
| a) 300 kHz - 3 MHz. | ||
| b) 3 MHz - 30 MHz. | ||
| c) 30 MHz - 300 MHz. | ||
| d) 300 MHz - 3 GHz. |
14 |
Koje amatersko podrucje predstavlja oznaka '2m'? |
menu_book |
| a) 50 MHz. | ||
| b) 432 MHz. | ||
| c) 220 MHz. | ||
| d) 144 MHz. |
15 |
Frekventni opseg od 300 MHz do 3 GHz oznacavamo oznakom: |
menu_book |
| a) HF. | ||
| b) VHF. | ||
| c) UHF. | ||
| d) SHF. |
OBLAST C
1 |
Kada i gde je formiran IARU? |
menu_book |
| a) 1914 u New Yorku, SAD. | ||
| b) 1947 u mestu Atlantic City, SAD. | ||
| c) 1925 u Parizu, Francuska. | ||
| d) 1932 u Zenevi, Svajcarska. |
2 |
Gde je sediste IARU? |
menu_book |
| a) U Francuskoj | ||
| b) U SAD-u | ||
| c) U Svajcarskoj | ||
| d) U Japanu |
3 |
Šta su radio talasi ? |
menu_book |
| a) To su elektromagnetski talasi talasne duzine od 180 m do 3 cm | ||
| b) To su srednji talasi, kratki talasi i ultra kratki talasi | ||
| c) To su elektromagnetski talasi, koji imaju frekvenciju nizu od 3 THz | ||
| d) To su talasi, koji nastaju samo kada emituju difuzne FM stanice |
4 |
Da li su u Srbiji propisane vrste emisija za amaterske radio stanice? |
menu_book |
| a) U Srbiji nema propisa koji regulisu vrste emisija za amaterske radio stanice. | ||
| b) U Srbiji su propisane vrste emisija koje smeju upotrebljavati radioamateri u skladu sa klasom amaterskog operatera. | ||
| c) U Srbiji imamo propise, koji previse posezu u licne slobode radioamatera, pa ih u skladu sa procesima demokratizacije, decentralizacije i deregulacije nije potrebno postovati. | ||
| d) U Srbiji radioamateri smeju upotrebljavati bilo koju vrstu emisija pod uslovom da ne ometaju prijem radio i TV prijemnika. |
5 |
Koliko HAREC klasa predvidja CEPT preporuka T/R 61-02? |
menu_book |
| a) Jednu. | ||
| b) Dve. | ||
| c) Tri. | ||
| d) Preporuka nema klasa. |
6 |
Ko mora upisivati podatke u dnevnik radioamaterske stanice? |
menu_book |
| a) Svaki operater koji radi na radio stanici. | ||
| b) Vlasnik radi stanice. | ||
| c) Predsednik ili sekretar radiokluba. | ||
| d) Samo radioamateri operatori A.i B klase. |
7 |
Na koliko vremenskih zona je podeljen svet? |
menu_book |
| a) 6. | ||
| b) 12. | ||
| c) 20. | ||
| d) 24. |
8 |
Koji od navedenih frekvencijskih opsega nije namenjen radioa-materima? |
menu_book |
| a) 3.5 MHz. | ||
| b) 50 MHz. | ||
| c) 135 MHz. | ||
| d) 10 GHz. |
9 |
Koji je frekvencijski opseg namenjen radioamaterima? |
menu_book |
| a) 900 MHz. | ||
| b) 3.5 MHz. | ||
| c) 27 MHz. | ||
| d) 158 MHz. |
10 |
Da li je na frekvencijskim opsezima, namenjenim radioamaterima, dozvoljen rad i drugim sluzbama? |
menu_book |
| a) Ne, jer ako i druge sluzbe koriste te frekventne opsege, onda to nisu radioamaterski frekvencijski opsezi. | ||
| b) Da. Niko ne kontrolise upotrebu frekvencijskih opsega, zato je svakom dozvoljeno da upotrebljava sve razpolozive frekventne opsege. | ||
| c) Da. Pojedine frekvencijske opsege radio-amateri dele sa drugim korisnicima. | ||
| d) Ne. Frekventni opsezi, koji su dodeljeni radioamaterima, su iskljucivo namenjeni za amaterske veze. |
11 |
Koji deo 30-metarskog opsega je namenjen isključivo za CW veze? |
menu_book |
| a) 10000 kHz - 10140 kHz. | ||
| b) 10100 kHz - 10140 kHz. | ||
| c) 10100 kHz - 10150 kHz. | ||
| d) 10000 kHz - 10150 kHz. |
12 |
Na kojem delu 6-metarskog opsega je dozvoljen rad radio-amaterima II kase? |
menu_book |
| a) 50100 kHz - 52000 kHz. | ||
| b) 51000 kHz - 51900 kHz. | ||
| c) 50000 kHz - 51900 kHz. | ||
| d) Radio-amaterima II klase nije dozvoljen rad na 6-metarskom opsegu. |
13 |
Pri korišćenju amaterske radio-stanice na frekvencijama do 30MHz u gradovima i naseljima gradskog karaktera, najveća efektivna zračena snaga sa neusmerenom antenom je: |
menu_book |
| a) 300 W | ||
| b) 600 W | ||
| c) 750 W | ||
| d) 1500 W |
14 |
Kako se oznacava citljivost signala po RST sistemu? |
menu_book |
| a) Sa brojevima od 0 do 9. | ||
| b) Sa brojevima od 1 do 9. | ||
| c) Sa brojevima od 0 do 5. | ||
| d) Sa brojevima od 1 do 5. |
15 |
Koji deo 6-metarskog opsega je namenjen iskljucivo radio farovima i za veze telegrafijom? |
menu_book |
| a) 51000 kHz - 52000 kHz | ||
| b) 50000 kHz - 51900 kHz | ||
| c) 51000 kHz - 51900 kHz | ||
| d) 50000 kHz - 50100 kHz |