OBLAST A
1 |
Električni potencijal merimo jedinicom: |
|
| a) volt [V] | ||
| b) amper po metru [A/m] | ||
| c) kulon [C] | ||
| d) om [Ω] |
2 |
Sijalica od 100 W radi 10 časova. Koliko će električne energije potrošiti za navedeno vreme? |
|
| a) 0,1 kWh | ||
| b) 1 kWh | ||
| c) 10 Wh | ||
| d) 100 Wh |
3 |
Zašto su u elektrotehnici signali sinusnog oblika? |
|
| a) Jer je njihova prosečna vrednost jednaka nuli. | ||
| b) Jer sadrže puno harmoničkih komponenti. | ||
| c) Jer se pri prolazu kroz linearno električno kolo njihov oblik ne menja. | ||
| d) Jer se njihova amplituda i faza pri prolazu kroz linearno kolo ne mora menjati. |
4 |
Ako želimo iz signala izdvojiti određene frekventne komponente, moramo signal: |
|
| a) filtrirati. | ||
| b) pojačati. | ||
| c) oslabiti. | ||
| d) pojačati, unožiti pa zatim oslabiti. |
5 |
Nakon mešanja dva signala, željeni produkt mešanja izdvojimo: |
|
| a) stepenom za umnozavanje. | ||
| b) atenuatorom. | ||
| c) filterom. | ||
| d) pojacavacem. |
6 |
Kako nazivamo oslabljivač? |
|
| a) Atenuator | ||
| b) Konvertor | ||
| c) Cirkulator | ||
| d) Invertor |
7 |
Na slici je simbol za: |
|
 |
||
| a) potenciometar | ||
| b) polupromenljivi otpor | ||
| c) osigurac | ||
| d) promenljivi otpor | ||
8 |
Kako se označava jedinica za induktivnost? |
|
| a) Farad (F). | ||
| b) Henri (H). | ||
| c) Jacina magnetnog polja (H). | ||
| d) Herc (Hz). |
9 |
Kolika je ukupna induktivnost paralelne veze dve zavojnice od po 2 H? |
|
| a) 4.00 H. | ||
| b) 1.00 H. | ||
| c) 0.50 H. | ||
| d) 0.25 H. |
10 |
Kolika je ukupna kapacitivnost dva paralelno vezana kondenzatora po 200 nF? |
|
| a) 400 nF. | ||
| b) 200 nF. | ||
| c) 100 nF. | ||
| d) 50 nF. |
11 |
Da li dioda u nepropusnom smeru propusta struju? |
|
| a) Naravno, jer je struja u nepropusnom smeru mnogo veca nego u propusnom smeru. | ||
| b) Da, kada je struja veoma mala. Nazivamo je struja zasicenja. | ||
| c) Ne. Dioda u nepropusnom smeru ne propusta struju. | ||
| d) Ne, jer bi to unistilo diodu. |
12 |
Šta prikazuje simbol na slici? |
|
 |
||
| a) Operacioni pojacavac. | ||
| b) Antenski pojačavač. | ||
| c) Dvoulazna logicna ILI vrata. | ||
| d) Atenuator - oslabljivac. | ||
13 |
I pored velikog napretka tehnologije na polju tranzistora, elektronske cevi jos nisu potpuno izgubile svoje mesto. Gde ih danas najcesce susrecemo? |
|
| a) U vojnim radio-satanicama. | ||
| b) U izlaznim stepenima pojačavača velike snage. | ||
| c) U vecini kompjutera. | ||
| d) U vecini mernih instrumenata. |
14 |
Koja od sledecih tvrdnji kod paralelne veze otpornika nije tacna? |
|
| a) Napon na svim otpornicima je isti. | ||
| b) Ukupan otpor je manji od najmanjeg u kombinaciji. | ||
| c) Jacina struje u pojedinim otpornicima obrnuto je proporcionalna njihovim otporima. | ||
| d) Ukupan otpor je jednak zbiru pojedinih otpora. |
15 |
Šta prikazuje slika? |
|
 |
||
| a) Nepropusni filter. | ||
| b) Propusni filter. | ||
| c) Niskopropusni filter. | ||
| d) Visokopropusni filter. | ||
16 |
Kako definisemo sirinu opsega serijskog oscilatornog kola? |
|
| a) Kao dijapazon napona napajanja. | ||
| b) Kao sirinu temperaturnog podrucja u kojem oscilatorno kolo pravilno radi. | ||
| c) Kao frekvencijski opseg oko rezonantne frekvencije, gde se vrednost struje kroz oscilatorno kolo ne smanjuje za 3 dB. | ||
| d) Kao frekvencijski opseg, koji zauzima sve frekvencije od najniže do najvise u signalu, koji propuštamo kroz oscilatorno kolo. |
17 |
Šta prikazuje slika? |
|
 |
||
| a) Niskopropusni “T” filter | ||
| b) Niskopropusni “Pi” filter | ||
| c) Kristalni filter propusnog opsega | ||
| d) Serijsko oscilatorno kolo | ||
18 |
Za izradu veoma uskih filtera propusnog opsega upotrebljavamo: |
|
| a) oscilatorna kola visokog kvaliteta | ||
| b) kola sastavljena samo od otpornika | ||
| c) poluprovodnicka kola elektronske logike | ||
| d) serijsko oscilatorno kolo (RLC) |
19 |
Oscilatorno kolo zaosciluje kada mu damo pocetnu energiju. Zasto oscilacije vremenom slabe? |
|
| a) Zato jer su oscilacije veštacki proizvedene. | ||
| b) Zbog gubitaka u samom kolu. | ||
| c) Uzrok nam je nepoznat. | ||
| d) U tom slucaju oscilatorno kolo ne može zaoscilovati. |
20 |
Šta je VFO? |
|
| a) To je oscilator promenljive frekvencije | ||
| b) To je oscilator, koji osciluje na tacno određenoj frekvenciji. | ||
| c) To je oscilator, koji osciluje na veoma visokim frekvencijama. | ||
| d) To je oscilator, koji ne može oscilovati. |
21 |
Kako postavljamo radnu frekvenciju PLL sintetizatora? |
|
| a) Ugradnjom promenljivog kondenzatora u oscilatorno kolo. | ||
| b) Promenom jezgra u zavojnici oscilatornog kola. | ||
| c) Zagrevanjem kristala u kristalnom oscilatoru. | ||
| d) Programiranjem programskog delitelja. |
22 |
Koja je uloga izlaznog stepena u predajniku? |
|
| a) Pojacati izlazni signal na zahtevani nivo. | ||
| b) Oslabiti signal na zahtevani nivo. | ||
| c) Omoguciti sto veci uticaj sledeceg stepena na oscilator. | ||
| d) Demodulisati amplitudno modulisan signal. |
23 |
Predajnikom snage 15 W napajamo antenu koja ima pojacanje 10 dB. Gubici u napojnom vodu iznose 3 dB. Kolika je efektivna izracena snaga? |
|
| a) 15 W | ||
| b) 30 W | ||
| c) 75 W | ||
| d) 150 W |
24 |
Koji od navedenih vodova nije simetričan vod? |
|
| a) Oklopljeni dvožilni | ||
| b) Koaksijalni vod | ||
| c) Dvožilni sa vazdusnom izolacijom. | ||
| d) TV vod “tvin-lid” |
25 |
Koji element može nadoknaditi 1/4 talasne dužine voda koji je na jednom kraju otvoren? |
|
| a) Zavojnica. | ||
| b) Paralelno oscilatorno kolo. | ||
| c) Kondenzator. | ||
| d) Serijsko oscilatorno kolo. |
26 |
Koja fizička pojava omogucava uspostavljanje UKT veza odbijanjem od meteorskih tragova ? |
|
| a) Temperaturna inverzija | ||
| b) Pojava oblaka | ||
| c) Geminidi | ||
| d) Odbijanje od jonizovanih tragova koje prave meteori |
27 |
Greske koje nastaju pri merjenju, nazivamo: |
|
| a) merna smetnja. | ||
| b) merna greska. | ||
| c) merno cudo. | ||
| d) merni neuspeh. |
28 |
Koju pojavu možemo upotrebiti za merenje rezonantne frekvencije električnog oscilatornog kola? |
|
| a) Difuziju. | ||
| b) Rezonancu. | ||
| c) Elektrolizu. | ||
| d) Auroru. |
29 |
Koji sklop je sastavni deo osciloskopa? |
|
| a) Vertikalni pojacavac. | ||
| b) Frekvencijski diskriminator. | ||
| c) Mesac. | ||
| d) DSB modulator. |
30 |
Šta ćemo uraditi sa pregorelim osiguračem? |
|
| a) zamenićemo ga novim, predviđenim za veću struju | ||
| b) premostićemo osigurač parčetom žice | ||
| c) zamenićemo ga novim, predviđenim za istu jačinu struje | ||
| d) popravićemo osigurač postavljanjem veoma tanke žice (“licna”) |
OBLAST B
1 |
Sta znaci sledece spelovanje: Oscar Mike One Delta Golf Lima Portable? |
menu_book |
| a) OMODGLP. | ||
| b) OM1DGLP. | ||
| c) OM1DGL/P. | ||
| d) OMODGL/P. |
2 |
Kako se pravilno speluje QTH lokator KN04FP? |
menu_book |
| a) Kosovo Nis Nula Cetiri Futog Pirot | ||
| b) Kilo Novembar Nula Cetiri Foca Pirot | ||
| c) Kosovo Nis Cetiri Futog Pirot | ||
| d) Kosovo Nis Nula Cetiri Foca Pirot |
3 |
Koje su frekvencije preporucene za aktiviranje mreze RMZO? |
menu_book |
| a) 144.500 MHz, 438.500 MHz in 3500 kHz. | ||
| b) 145.500 MHz, 433.500 MHz, svi repetitori na teritoriji SRJ i 3700 kHz. | ||
| c) 14.350 MHz, 21.350 MHz in 1296.350 MHz. | ||
| d) Bilo koja frekvencija. |
4 |
Kako se mora ponasati radioamater, kada radi mreza za opasnost? |
menu_book |
| a) Tako sto se mora javiti najblizoj policijskoj stanici. | ||
| b) Mora se ponasati u skaldu sa uputstvima upravne radio stanice. | ||
| c) Tako sto ce iskljuciti radio stanicu. | ||
| d) Mora o tome obavestiti predsednika najblizeg radiokluba. |
5 |
Prefiks pozivnog znaka PA1AP je: |
menu_book |
| a) PA1 | ||
| b) PA | ||
| c) 1AP | ||
| d) AP |
6 |
Sufiks pozivnog znaka HG73DX je: |
menu_book |
| a) HG73 | ||
| b) 73DX | ||
| c) 3DX | ||
| d) DX |
7 |
Iz koje je drzave stanica HA5HA? |
menu_book |
| a) Iz Ceske | ||
| b) Iz Madjarske | ||
| c) Iz Bugarske | ||
| d) Iz Finske |
8 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Norveskoj? |
menu_book |
| a) N | ||
| b) LA | ||
| c) NR | ||
| d) LX |
9 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Kini? |
menu_book |
| a) HK | ||
| b) BY | ||
| c) CH | ||
| d) JA |
10 |
Na kojem delu 20-metarskog opsega je dozvoljen rad radio-amaterima II klase? |
menu_book |
| a) Radio-amaterima II klase nije dozvoljen rad na 20-metarskom opsegu. | ||
| b) 14050 kHz - 14150 kHz. | ||
| c) 14100 kHz - 14350 kHz. | ||
| d) 14000 kHz - 14350 kHz. |
11 |
Koji deo 6-metarskog opsega je u Srbiji namenjen za SSB veze? |
menu_book |
| a) 50150 kHz - 52000 kHz. | ||
| b) 50100 kHz - 51900 kHz. | ||
| c) 50500 kHz - 52750 kHz. | ||
| d) 50000 kHz - 50100 kHz. |
12 |
Frekventni opseg od 300 MHz do 3 GHz oznacavamo oznakom: |
menu_book |
| a) HF. | ||
| b) VHF. | ||
| c) UHF. | ||
| d) SHF. |
13 |
Koliko metara iznosi amatersko podrucje 21 MHz? |
menu_book |
| a) 12 m. | ||
| b) 15 m. | ||
| c) 21 m. | ||
| d) 20 m. |
14 |
Međunarodni signal za opasnost u telefoniji je: |
menu_book |
| a) MAYDAY | ||
| b) SOS | ||
| c) Pažnja, pažnja | ||
| d) CQD |
15 |
Gde je sediste IARU? |
menu_book |
| a) U Francuskoj | ||
| b) U SAD-u | ||
| c) U Svajcarskoj | ||
| d) U Japanu |
OBLAST C
1 |
Kada i gde je formiran IARU? |
menu_book |
| a) 1914 u New Yorku, SAD. | ||
| b) 1947 u mestu Atlantic City, SAD. | ||
| c) 1925 u Parizu, Francuska. | ||
| d) 1932 u Zenevi, Svajcarska. |
2 |
Gde je sediste ITU? |
menu_book |
| a) U New Yorku, USA. | ||
| b) U Parizu, Francuska. | ||
| c) U Zenevi, Svajcarska. | ||
| d) U Buenos Airesu, Argentina. |
3 |
Koji dokument ITU uredjuje radio komunikacije? |
menu_book |
| a) ITU pravilnik o radio-komunikacijama (ITU Radio Regulations). | ||
| b) CCITT. | ||
| c) T/R 61-02. | ||
| d) FCC. |
4 |
Sta je radio stanica, prema ITU Radio Regulations? |
menu_book |
| a) Radio stanica je radio predajnik i radio prijemnik, ugradjeni u zajednicko kuciste. | ||
| b) Radio stanica je jedan ili vise predajnika ili prijemnika ili kombinacija predajnika i prijemnika, ukljucujuci i dodatne uredjaje, koji su potrebni na jednom mestu za obavljanje sluzbe radio-komunikacija.Radiokomunikacijske sluzbe. | ||
| c) Radio stanica je stručno ime za predajnik. | ||
| d) Radio stanica je oznaka, koja se nalazii, na skali radio prijemnika. |
5 |
Ko u Srbiji izdaje dozvole za rad amaterskih radio-stanica? |
menu_book |
| a) Savez radioamatera Srbije. | ||
| b) Ministarstvo za telekomunikacije. | ||
| c) Republicka agencija za telekomunikacije. | ||
| d) Ministrstvo za unutrasnje poslove, a za strance Ministrstvo za inostrane poslove. |
6 |
Koliko HAREC klasa predvidja CEPT preporuka T/R 61-02? |
menu_book |
| a) Jednu. | ||
| b) Dve. | ||
| c) Tri. | ||
| d) Preporuka nema klasa. |
7 |
Ko mora upisivati podatke u dnevnik radioamaterske stanice? |
menu_book |
| a) Svaki operater koji radi na radio stanici. | ||
| b) Vlasnik radi stanice. | ||
| c) Predsednik ili sekretar radiokluba. | ||
| d) Samo radioamateri operatori A.i B klase. |
8 |
Koji od navedenih podataka nije obavezno upisati u dnevnik amaterske radio stanice? |
menu_book |
| a) Datum veze. | ||
| b) Pozivni znak stanice sa kojom je veza uspostavljena. | ||
| c) Ime sagovornika. | ||
| d) Frekventno podrucje. |
9 |
Kojom snagom je dozvoljen rad radio-amaterima I klase na frekvenciji 3551 kHz? |
menu_book |
| a) 100 W. | ||
| b) 750 W. | ||
| c) 1500 W. | ||
| d) 300 W. |
10 |
Koji deo 17-metarskog opsega je namenjen za veze fonijom? |
menu_book |
| a) 18110 kHz - 18200 kHz. | ||
| b) 18068 kHz - 18168 kHz. | ||
| c) 18111 kHz - 18168 kHz. | ||
| d) 18068 kHz - 18100 kHz. |
11 |
Kojom snagom mogu raditi operatori I klase na frekvenciji 28350 kHz? |
menu_book |
| a) 100 W. | ||
| b) 250 W. | ||
| c) 300 W. | ||
| d) 1500 W. |
12 |
Izlazna frekvencija repetitora R0 (nova oznaka RV48) je: |
menu_book |
| a) 145.600 MHz. | ||
| b) 145.000 MHz. | ||
| c) 145.125 MHz. | ||
| d) 145.775 MHz. |
13 |
Da li se kvalitet tona ocenjuje i kod SSB veza? |
menu_book |
| a) Da. | ||
| b) Ne, kod tih veza ocenjujemo samo razumljivost i jacinu signala. | ||
| c) Ne, kodi SSB veza ocenjujemo samo jacinu signala. | ||
| d) Da, samo kod stanica sa slabim signalom. |
14 |
Kako radioamateri oznacavaju kvalitet signala u telegrafiji? |
menu_book |
| a) Sa tri cifre. | ||
| b) Sa dve cifre. | ||
| c) Sa QRK i brojem. | ||
| d) Sa QRM in brojem. |
15 |
Izlazna frekvencija repetitora R0 (RV48) je: |
menu_book |
| a) 145,600 MHz | ||
| b) 145,000 MHz | ||
| c) 145,125 MHz | ||
| d) 145,775 MHz |