OBLAST A
1 |
Električni napon je definisan kao: |
|
| a) sila među nosiocima elektriciteta | ||
| b) razlika električnih potencijala | ||
| c) potencijal naelektrisanja | ||
| d) sila, koja deluje na provodnik u magnetnom polju |
2 |
Koji od navedenih izvora ne može samostalno generisati naizmenicnu struju? |
|
| a) Generatori u elektranama | ||
| b) Akumulator | ||
| c) Prenosni generator, koji pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem | ||
| d) Automobilski alternator |
3 |
Kolika je frekvencija elektromagnetnog talasa duzine 30 m? |
|
| a) 1 MHz. | ||
| b) 10 MHz. | ||
| c) 100 MHz. | ||
| d) 1 GHz. |
4 |
Šta su signali? |
|
| a) Signali su prirodna bogatstva. | ||
| b) Signali su nosioci informacija. | ||
| c) Signale ne možemo definisati. | ||
| d) Signali su komunikacijski kanali. |
5 |
Pri prolazu kroz linearno električno kolo signalu sinusnog oblika se menja: |
|
| a) amplituda i faza. | ||
| b) oblik. | ||
| c) broj harmoničkih komponenti. | ||
| d) samo amplituda. |
6 |
Skracenicom LSB oznacavamo SSB signal, koji sadrzi: |
|
| a) gornji bocni opseg. | ||
| b) donji bocni opseg. | ||
| c) oba bocna opsega. | ||
| d) samo nosioc. |
7 |
Koju velicinu u elektrotehnici označavamo sa L? |
|
| a) Dužinu. | ||
| b) Induktivnost. | ||
| c) Snagu. | ||
| d) Kapacitivnost. |
8 |
Kada se susrecemo sa pojmom 'skin efekt'? |
|
| a) Kod jednosmernih struja, jer struja tece samo po povrsini provodnika | ||
| b) Kod naizmenicnih struja, gde struja tece po selom celom preseku provodnika | ||
| c) Kod naizmenicnih struja visokih frekvencija gde gustina struje u sredini provodnika pada, dok na povrsini raste | ||
| d) Kod odbijanja radio-talasa od prepreka |
9 |
Pri kom koeficijentu sprege je međusobna induktivnost najveca? |
|
| a) 0 | ||
| b) 0.5 | ||
| c) 0.75 | ||
| d) 1 |
10 |
Da li možemo transformator upotrebljavati za transformaciju impedanse? |
|
| a) Ne, transformator se upotrebljava za snizavanje napona. | ||
| b) Da, samo za transformaciju otpornoasti. | ||
| c) Ne, transformator se upotrebljava samo u ispravljacima. | ||
| d) Da. |
11 |
Koja je glavna karakteristika analognih integrisanih kola? |
|
| a) Analogna integrisana kola se upotrebljavaju samo u pojačavačima. | ||
| b) Kod analognih integrisanih kola izlazni signal dosledno prati promene ulaznog signala. | ||
| c) Analogna integrisana kola imaju vecu primenu od digitalnih, zato jer se bolje greju. | ||
| d) Analogna integrisana kola se u praksi vise upotrebljavaju, jer bolje poznajemo njihov nacin rada. |
12 |
Izracunaj otpor između tacaka A i B |
|
 |
||
| a) 0,1 Ω | ||
| b) 1,0 Ω | ||
| c) 0,5 Ω | ||
| d) 2,0 Ω | ||
13 |
Kako definisemo sirinu opsega serijskog oscilatornog kola? |
|
| a) Kao dijapazon napona napajanja. | ||
| b) Kao sirinu temperaturnog podrucja u kojem oscilatorno kolo pravilno radi. | ||
| c) Kao frekvencijski opseg oko rezonantne frekvencije, gde se vrednost struje kroz oscilatorno kolo ne smanjuje za 3 dB. | ||
| d) Kao frekvencijski opseg, koji zauzima sve frekvencije od najniže do najvise u signalu, koji propuštamo kroz oscilatorno kolo. |
14 |
Koji od navednih tipova mikrofona iskorištava indukciju u zavojnici, koja se krece u polju trajnog magneta? |
|
| a) Dinamicki mikrofon. | ||
| b) Ugljeni mikrofon. | ||
| c) Kondenzatorski mikrofon. | ||
| d) Keramicki mikrofon. |
15 |
Koja od navedenih oznaka ne predstavlja klasu pojačavaca? |
|
| a) A. | ||
| b) AB. | ||
| c) C. | ||
| d) AC. |
16 |
Zasto se u ispravljaču nalazi transformator? |
|
| a) Transformator ispravlja naizmenicni napon. | ||
| b) Transformator sluzi za "peglanje" pulsirajucih napona. | ||
| c) Transformator snizava ili povecava mrezni napon. | ||
| d) Transformator stabilizuje izlazni napon. |
17 |
Filter u ispravljacu je napravljen od: |
|
| a) Žicanih otpornika. | ||
| b) Kondenzatora velikog kapaciteta. | ||
| c) Dioda. | ||
| d) Tranzistora. |
18 |
Šta je VFO? |
|
| a) To je oscilator promenljive frekvencije | ||
| b) To je oscilator, koji osciluje na tacno određenoj frekvenciji. | ||
| c) To je oscilator, koji osciluje na veoma visokim frekvencijama. | ||
| d) To je oscilator, koji ne može oscilovati. |
19 |
Šta nam pokazuje koeficijent iskorišćenja izlaznog stepena predajnika? |
|
| a) Pokazuje nam, kolika je izlazna snaga predajnika. | ||
| b) Pokazuje nam, kolika je korisna snaga (RF signal) i kolika je snaga gubitaka (zagrevanje tranzistora ili elektronskih cevi). | ||
| c) Pokazuje nam, kolika je izlazna impedanca predajnika. | ||
| d) Pokazuje nam kako radi predajnik. |
20 |
Iskoristenje izlaznog stepena predajnika je jednako: |
|
| a) razlici ulazne i izlazne snage | ||
| b) umnosku ulazne i izlazne snage | ||
| c) odnosu izlazne i ulazne snage | ||
| d) razlici izlazne i ulazne snage |
21 |
Koja od antena sa slike ima horizontalni dijagram zracenja? |
|
 |
||
| a) Yagi antena. | ||
| b) Long wire antena. | ||
| c) Vertikalni dipol. | ||
| d) GP antena. | ||
22 |
Šta je od navedenog karakteristicno za parabolicnu antenu? |
|
| a) Na svim frekvencijama ima pojacanje 1. | ||
| b) Sačinjavaju je elementi koje nazivamo direktori. | ||
| c) Antenu čini reflektor paraboličnog oblika i iluminator postavljen u fokusu. | ||
| d) Sastavljena je od zicanih petlji, koje imaju oblik trouglla ili kvadrata. |
23 |
Vod na slici ima impedansu Z. Kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona duž voda, kao sto pokazuje slika? |
|
 |
||
| a) R = Z | ||
| b) R = 0 | ||
| c) R = ∞ | ||
| d) R > Z | ||
24 |
Zbog čega se često koristi vod dužine 1/4 talasne dužine? |
|
| a) Takav vod je kratak i zato ima male gubitke | ||
| b) Vod te dužine se upotrebljava kao transformator impedanse | ||
| c) Vod te dužine je rezonantan i bolje prenosi energiju | ||
| d) To je najkraca dužina voda koju ima smisla upotrebljavati |
25 |
Kako nazivamo pojavu, kada se iznad zemljinih polova pojavi snazno jonizovani deo E sloja ? |
|
| a) Sporadicni E sloj. | ||
| b) Pojava jonizovanih oblaka. | ||
| c) Aurora ali polarna svetlost. | ||
| d) Meteorski tragovi. |
26 |
Jedinica za elektricnu struju je: |
|
| a) amper. | ||
| b) om. | ||
| c) farad. | ||
| d) volt. |
27 |
Instrumentom sa okretnom zavojnicom merimo napon na opterecenju kroz kojeg tece naizmenicna struja. Da li oblik struje može uticati na merenje napona? |
|
| a) Da. | ||
| b) Samo pri veoma visokim frekvencijama. | ||
| c) Ne, oblik struje nije bitan. | ||
| d) Ne, jer su instrumenti sa okretnom zavojnicom neosetljivi na oblik struje. |
28 |
Kako ocitavamo napon sa zaslona osciloskopa? |
|
| a) Uz pomoc mreže na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku. | ||
| b) Uz pomoc mreže na zaslonu ocitamo horizontalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku. | ||
| c) Uz pomoc mreže na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu sekunda po podeoku. | ||
| d) Vrednost napona ne možemo ocitati. |
29 |
Kada se pojavljuju smetnje zbog intermodulacijskih produkata u prijemniku? |
|
| a) Intermodulacijski produkti se pojavljuju zbog nepravilnog rada pojačavaca snage | ||
| b) Do smetnji zbog intermodulacijskih produkata dolazi zbog prejakih signala u prijemniku, zbog čega prijemnik prelazi u nelinearni način rada | ||
| c) Intermodulacijski produkti se pojavljuju kada veoma snažan predajnik emituje smanjenom snagom | ||
| d) Smetnje zbog intermodulacijskih produkata se pojavljuju samo kada slusamo dve stanice kojima se frekvencije razlikuju za manje od 500 Hz |
30 |
Da li pravilno uzemljenje može sprečiti nastanak smetnji? |
|
| a) Ne, uređaje uzemljujemo radi zaštite od strujnog udara | ||
| b) Da, ako postoji pravilno izvedeno uzemljenje onda su smetnje eliminisane | ||
| c) Da, ali sve smetnje neće biti eliminisane | ||
| d) Ne, jer je idealno uzemljenje nemoguće napraviti |
OBLAST B
1 |
Kako se pravilno speluje QTH lokator KN78DF? |
menu_book |
| a) Kilo Novembar Sedam Osam Drina Foca. | ||
| b) Kosovo Nis Sedam Osam Drina Futog. | ||
| c) Kosovo Nis Sedamdesetosam Drina Futog. | ||
| d) Kilovat Nis Sedamdesetosam Drina Futog. |
2 |
Kako se pravilno speluje QTH lokator KN04FP? |
menu_book |
| a) Kosovo Nis Nula Cetiri Futog Pirot | ||
| b) Kilo Novembar Nula Cetiri Foca Pirot | ||
| c) Kosovo Nis Cetiri Futog Pirot | ||
| d) Kosovo Nis Nula Cetiri Foca Pirot |
3 |
QRM znaci: |
menu_book |
| a) Smeta mi atmosferski sum. | ||
| b) Smetaju mi druge stanice. | ||
| c) Smanjena snaga predajnika. | ||
| d) Tvoja frekvencija varira. |
4 |
'Smanji snagu predajnika' je: |
menu_book |
| a) QRP. | ||
| b) PWR. | ||
| c) QRO. | ||
| d) CL. |
5 |
Skracenica, koja znaci 'Da li da prestanem sa predajom?', je: |
menu_book |
| a) QTC? | ||
| b) QRT? | ||
| c) QTR? | ||
| d) QRS? |
6 |
QTH? znači: |
menu_book |
| a) Imas li poruku za mene ? | ||
| b) Koja je tvoja lokacija ? | ||
| c) Kolika je razdaljina izmedju nasih stanica ? | ||
| d) Da li si spreman ? |
7 |
Koja skracenica oznacava prenos pokretne slike? |
menu_book |
| a) FAX. | ||
| b) RTTY. | ||
| c) ATV. | ||
| d) SSTV. |
8 |
Iz koje drzave je stanica G5RV? |
menu_book |
| a) Iz Velike Britanije | ||
| b) Iz Grcke | ||
| c) Nijedne, to je oznaka za tip antene | ||
| d) Iz Bugarske |
9 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Argentini? |
menu_book |
| a) LX | ||
| b) AR | ||
| c) LU | ||
| d) A6 |
10 |
Koji od sledecih prefiksa pripada Danskoj? |
menu_book |
| a) DA | ||
| b) DK | ||
| c) OZ | ||
| d) ON |
11 |
Na kom delu 12-metarskog opsega je dozvoljen rad radio-amaterima II klase? |
menu_book |
| a) 24850 kHz - 24950 kHz | ||
| b) 24890 kHz - 24980 kHz | ||
| c) 24890 kHz - 24910 kHz | ||
| d) Radio-amaterima II klase nije dozvoljen rad na 12-metarskom opsegu. |
12 |
Koliko metara iznosi amatersko podrucje 21 MHz? |
menu_book |
| a) 12 m. | ||
| b) 15 m. | ||
| c) 21 m. | ||
| d) 20 m. |
13 |
Koliko metara iznosi amatersko podrucje 24 MHz? |
menu_book |
| a) 10 m. | ||
| b) 11 m. | ||
| c) 12 m. | ||
| d) 18 m. |
14 |
Frekvencijski opseg od 3 MHz do 30 MHz oznacavamo oznakom: |
menu_book |
| a) LF. | ||
| b) MF. | ||
| c) HF. | ||
| d) VHF. |
15 |
Međunarodni signal za opasnost u telefoniji je: |
menu_book |
| a) MAYDAY | ||
| b) SOS | ||
| c) Pažnja, pažnja | ||
| d) CQD |
OBLAST C
1 |
Po GMT je 1030. Koliko je sati kod nas (zimsko vreme)? |
menu_book |
| a) 1030. | ||
| b) 0930. | ||
| c) 1130. | ||
| d) 0830. |
2 |
Kojom snagom je radio-amaterima I klase dozvoljen rad na frekvenciji 3510 kHz? |
menu_book |
| a) 1000 W | ||
| b) 750 W | ||
| c) 1500 W | ||
| d) 300 W |
3 |
Na kojem delu 80-metarskog opsega je dozvoljen rad Radio-amaterima I kase? |
menu_book |
| a) 3510 kHz - 4000 kHz. | ||
| b) 3525 kHz - 3775 kHz. | ||
| c) 3500 kHz - 3800 kHz. | ||
| d) 3525 kHz - 3800 kHz. |
4 |
Kojom snagom mogu raditi operatori I klase na frekvenciji 28350 kHz? |
menu_book |
| a) 100 W. | ||
| b) 250 W. | ||
| c) 300 W. | ||
| d) 1500 W. |
5 |
Kojom snagom mogu raditi operatori I klase na frekvenciji 50010 kHz? |
menu_book |
| a) 10 W. | ||
| b) 25 W. | ||
| c) 100 W. | ||
| d) 300 W. |
6 |
Koji deo 6-metarskog opsega je namenjen za SSB veze? |
menu_book |
| a) 51000 kHz - 52500 kHz. | ||
| b) 50100 kHz - 51900 kHz. | ||
| c) 50500 kHz - 52750 kHz. | ||
| d) 50000 kHz - 50100 kHz. |
7 |
Koji je deo 70-centimetarskog opsega u Srbiji namenjen radioamaterima? |
menu_book |
| a) 430.000 MHz - 445.000 MHz. | ||
| b) 430.150 MHz - 437.500 MHz. | ||
| c) 432.000 MHz - 438.000 MHz. | ||
| d) 430.000 MHz - 438.000 MHz. |
8 |
U kojem RS raportu signal ima najvecu jacinu? |
menu_book |
| a) 37. | ||
| b) 58. | ||
| c) 49. | ||
| d) 41. |
9 |
Sta je CSMA? |
menu_book |
| a) Algoritam za nadzor pristupa do komunikacijskoga kanala. | ||
| b) Vrsta paket modulacije za vece brzine. | ||
| c) Vrsta modema za paket radio. | ||
| d) Kompjuterski standard za prenos datoteka preko paket- radija. |
10 |
Da li radioamateri smeju upotrebljavati faksimil? |
menu_book |
| a) Ne, FAX prenos je predvidjen za upotrebu preko telefonskih linija, a ne preko radija. | ||
| b) Za to je potrebno posebno odobrenje SRJ. | ||
| c) Da, samo u slucaju kada nema na raspolaganju telefonske linije. | ||
| d) Da. |
11 |
Koji deo 20-metarskog opsega je namenjen za rad fonijom? |
menu_book |
| a) 14000 kHz - 14100 kHz | ||
| b) 14101 kHz - 14350 kHz | ||
| c) 14050 kHz - 14350 kHz | ||
| d) 14000 kHz - 14450 kHz |
12 |
Koji deo 6-metarskog opsega je namenjen iskljucivo radio farovima i za veze telegrafijom? |
menu_book |
| a) 51000 kHz - 52000 kHz | ||
| b) 50000 kHz - 51900 kHz | ||
| c) 51000 kHz - 51900 kHz | ||
| d) 50000 kHz - 50100 kHz |
13 |
Šta je radio-stanica, prema ITU Pravilniku? |
menu_book |
| a) Radio-stanica je radio-predajnik i radio-prijemnik koji su ugrađeni u zajedničko kućište | ||
| b) Radio-stanica je jedan ili više predajnika ili prejemnika ili kombinacija predajnika i prijemnika, uključujuci i dodatne uređaje, na jednoj lokaciji, potrebne za ostvarivanje radio-veza | ||
| c) Radio-stanica je pravilan naziv za radio-predajnik | ||
| d) Radio stanica je uprošćen naziv za FM radio-stanicu koja emituje radio program. |
14 |
Ko u Srbiji izdaje dozvole za rad amaterskih radio-stanica? |
menu_book |
| a) Savez radio-amatera Srbije | ||
| b) Ministarstvo za telekomunikacije | ||
| c) Republička agencija za telekomunikacije | ||
| d) Ministrstvo za unutrašnje poslove, a za strance Ministrstvo za inostrane poslove |
15 |
Nemački radio-amater DL2CO je otišao na odmor u Austriju. Tamo će ostati mesec dana; ima važeću CEPT licencu. Odseo je kod prijatelja koji su mu dozvolili da postavi antenu za amatersku radio-stanicu. Kako će se u radu identifikovati? |
menu_book |
| a) DL2CO/OE | ||
| b) OE/DL2CO | ||
| c) DL2CO/P | ||
| d) OE/DL2CO/P |